партнери:

пријатељи:

Хортикултурни Вршац

Дана 23.02.2018.год. Градска библиотека у  Вршцу,  обележила је  МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНИ почетак реализације  пројекта  ХОРТИКУЛТУРНЕ БИБЛИОТЕКЕ, у својој средини. Програм се одвијао у две целине:

ХОРТИКУЛТУРАЛНО – ДОБАР ДАН, који је пригодном беседом отворио Перић Небојша, директор ЈКП "2. октобар", а током  кога су  Тамаш Фодор, дипл. библиотекар, Верица Преда, песникиња и Нада Милинковић пасионирани узгајивач биља представили ВРШАЧКИ АМБИЈЕНТАЛНИ ИСКУСТВЕНИК у славу РУЖЕ ВРШАЧКЕ.

У другом делу су Мирко  Марковић, библиотекар саветник и Драган Сајић, оснивач  Вртног центра „Биосан“ представили образовно расцветна откривања тајни ХОРТИКУЛТУРНИХ  БИБЛИОТЕКА. 

  
 
У библиотеци ће током наредних месец дана бити и поставка јединствене изложбе књига о цвећу и ботаници на српском, немачком, мађарском и румунском језику..
Програм у Вршцу су уз бројне домаћине подржали и ЛАГУНА и ДЕЛФИ уз електронски часопис Гарден Србијеwww.garden.rs

Избор из књига Вршачке библиотеке:

Ерик Орсена "Подухват Индија"

Зашто то не би била ботаника?
То се десило дан после пијанке. Ситним, сасвим ситним корацима шетао сам по пољу, покушавајући да се приберем после банчења претходне вечери. Неки блед, висок младић ишао је ка мени пресамићен.
Питао сам га треба ли му помоћ и какве је природе- је ли урођена или је плод случајности? – његова страшна болест.
Он се усправио и затресао кошару из које су провирили стабљике и лишће.
„Скупљам траве.“
„Делујете прилично смирено на овој нашој планети, на којој сви некуд журе.“
„Зато што сам окружен биљкама, тачније, зато што се дружим с биљкама. Оне се рађају, воле и умиру исто као ми. Али у тишини.“
„Добро, али тако је досадно бити биљка! Принуђени сте да читавог живота стојите на истом грумену земље.“
„Варате се . Биљке путују.“
Ум ми се разбистрио. Сетио сам се необичних кавеза пуних биљака које су доносили морепловци.
Ћаскали смо док није пао мрак, углавном погурени, пошто смо се сваки час савијали како бисмо убрали неког изузетног члана те огромне биљне породице.
Никада нисам престао да жалим што се нисам ближе упознао са тим бићима, исто тако живим као ми, али много достојанствениим у свом немом битисању.

(одабрала ТЕРЕЗИЈА ОМОРАЦ ,библиотекар)